Vazduh u automobilu tokom vožnje kroz gust saobraćaj može biti zagađeniji nego što očekujemo. Najviše pomažu kabinski filter sa aktivnim ugljem, pravilna upotreba recirkulacije i redovna zamena filtera. Recirkulacija je korisna u koloni i tunelu, ali je na dužoj vožnji treba povremeno isključiti zbog nakupljanja CO2.
Jutarnja je gužva, automobil gotovo da se ne pomera, a ispred vas stoji autobus iz čijeg auspuha izlazi dim. Iako su prozori zatvoreni, miris ulazi u kabinu, dok dete sedi na zadnjem sedištu. Pitanje kako poboljšati vazduh u autu zato nije samo stvar komfora — tokom gradske vožnje zagađivači se mogu brzo koncentrisati u malom prostoru.
| Situacija u vožnji | Šta uraditi | Zašto |
| Kolona, tunel, vožnja iza kamiona ili autobusa | Uključiti recirkulaciju | Smanjuje ulazak izduvnih gasova |
| Duža vožnja sa više putnika | Isključiti recirkulaciju na nekoliko minuta | CO2 od disanja raste |
| Otvoren put van grada | Koristiti dovod spoljnog vazduha | Spoljni vazduh je obično čistiji |
| Stakla se sporije odmagljuju | Proveriti kabinski filter | Zapušen filter smanjuje protok |
| Miris spolja ulazi uz recirkulaciju | Proveriti ili zameniti filter | Filter ili zaptivanje možda ne rade dobro |
| Pretežno gradska vožnja | Koristiti filter sa aktivnim ugljem | Osnovni filter ne uklanja gasove |
Zašto je vazduh u autu prljaviji nego napolju
Automobil se u koloni nalazi veoma blizu izvora zagađenja — drugih vozila. Ventilacioni sistem usisava vazduh sa saobraćajnice, gde koncentracije pojedinih zagađivača mogu biti više nego nekoliko metara dalje. Kabina pritom ima samo nekoliko kubnih metara, pa se izduvni gasovi u autu mogu brzo nagomilati.
Postoje i unutrašnji izvori zagađenja: plastika i lepkovi u enterijeru, mirisni osveživači, duvanski dim i vlaga u klima-sistemu. Za širu sliku korisno je znati koliko je zagađenje vazduha u Beogradu opasno.
Šta se zapravo udiše u kabini?
Sa saobraćajnice dolaze PM2.5 i PM10, azot-dioksid i čestice nastale habanjem kočnica i pneumatika. U kabini mogu biti prisutna i isparljiva organska jedinjenja iz goriva, plastike i mirisnih preparata. Osnovni filter zaustavlja deo prašine i čestica, ali ne pruža dobru zaštitu od gasovitih zagađivača. Više o tome objašnjeno je u vodiču šta su PM2.5 čestice.
Zašto je deci potreban dodatni oprez?
Dečji respiratorni sistem još se razvija, a deca u odnosu na telesnu masu udišu više vazduha nego odrasli. Zato je posebno važno razumeti kako zagađenje vazduha utiče na decu, naročito ako svakodnevno provode vreme u automobilu tokom jutarnjeg i popodnevnog špica.
Šta radi kabinski filter i koji tip je pravi?
Kabinski filter je deo ventilacionog sistema kroz koji prolazi vazduh pre nego što stigne do putnika. Najčešće se nalazi iza suvozačevog pretinca ili ispod vetrobrana.
Postoje tri glavna tipa:
- Čestični filter zadržava prašinu, polen i krupnije čestice, ali praktično ne rešava problem gasova i smoga.
- Filter sa aktivnim ugljem uz čestice zadržava i deo gasova i neprijatnih mirisa, pa je razuman minimum za gradsku vožnju.
- Kombinovani ili visokoefikasni filter bolje zadržava sitnije čestice i ima smisla za alergičare i vozače koji svakodnevno dugo borave u gužvi.
Bolji filter je jedna od jednostavnijih intervencija koja zaista može smanjiti koncentraciju zagađenja u kabini.
Kada zameniti filter?
Proizvođači obično preporučuju zamenu jednom godišnje ili približno na 15.000–20.000 km. Kod svakodnevne gradske vožnje ima smisla proveriti ga i ranije, naročito pred grejnu sezonu i nakon sezone polena.
Obratite pažnju ako:
- protok vazduha postane slabiji;
- stakla se sporije odmagljuju;
- spoljašnji mirisi lako ulaze u kabinu;
- klima širi ustajali ili plesniv miris.
Kada uključiti recirkulaciju, a kada ne
Recirkulaciju uključite u tunelu, koloni, iza kamiona ili autobusa i pri prolasku kroz gust dim. Tada sistem koristi vazduh iz kabine umesto da stalno uvlači zagađeni vazduh sa puta.
Ne treba je, međutim, držati uključenu tokom cele duže vožnje. Sa nekoliko putnika CO2 od disanja brzo raste, pa vrednosti u zatvorenoj kabini mogu preći 2.000 ppm. Posledice mogu biti pospanost i slabija koncentracija, što je posebno važno za vozača. Isti princip objašnjen je u tekstu šta je CO2 u zatvorenom prostoru.
Istraživanja o izloženosti u vozilima pokazuju upravo ovaj kompromis: recirkulacija smanjuje ulazak PM2.5, dok dovod spoljnog vazduha efikasnije smanjuje CO2.
Kako provetriti kabinu?
Na deonici sa slabijim saobraćajem otvorite prozore sa suprotnih strana na minut ili dva. Ako je automobil dugo stajao na suncu, pre polaska otvorite vrata ili prozore kako biste brzo izbacili zagrejan vazduh i isparenja iz enterijera.
Kako poboljšati vazduh u autu — sedam koraka
Najviše efekta daje nekoliko jednostavnih navika:
- Pređite na kabinski filter sa aktivnim ugljem ako uglavnom vozite kroz grad.
- Menjajte filter na 15.000–20.000 km, a pri intenzivnoj gradskoj vožnji proveravajte ga češće.
- Uključujte recirkulaciju u koloni i tunelu, a isključite je kada izađete iz gužve.
- Provetrite kabinu kratko i intenzivno na deonici sa manje saobraćaja.
- Izbacite mirisne osveživače koji samo prikrivaju miris i mogu dodavati VOC jedinjenja.
- Ne pušite u vozilu, jer se ostaci dima zadržavaju na površinama i u ventilaciji.
- Očistite klima-sistem ako se pojavi plesniv miris.
Šta ne pomaže?
Mali jonizatori koji se priključuju u automobilu uglavnom nemaju protok potreban za efikasno tretiranje cele kabine, dok pojedine tehnologije mogu stvarati ozon. Mirisne „jelkice“ i gelovi menjaju samo miris, a poluotvoren prozor na brzoj saobraćajnici stalno uvodi vazduh sa kolovoza.
Vožnja traje 40 minuta, a stan 15 sati
Iste čestice koje sa saobraćajnice ulaze u automobil mogu kroz prozor ući i u stan, ali se kod kuće obično provodi znatno više vremena. Zato je prvi korak merenje pomoću aparata za merenje kvaliteta vazduha, jer bez podataka teško znamo postoji li problem i da li preduzete mere daju rezultat.
Ako prostor često deluje ustajalo, korisno je proveriti šta izaziva zagušljiv vazduh u stanu i da li je problem u ventilaciji, česticama ili povišenom CO2.
Za kućne uslove može se razmatrati namenski jonizator vazduha, projektovan za odgovarajuću zapreminu prostorije i kontrolisan rad.
Kada gradsko zagađenje ulazi spolja, odgovarajući prečišćivač vazduha i kvalitetna ventilacija mogu pomoći u održavanju boljeg vazduha tokom dužeg boravka u domu.
Čistiji vazduh počinje pravilnim navikama
Znati kako poboljšati vazduh u autu znači pravilno kombinovati kabinski filter, recirkulaciju, provetravanje i održavanje klima-sistema. Ali još veći deo dana provodimo kod kuće. SHV System Beograd nudi rešenja za kvalitet vazduha u zatvorenim prostorima, a za procenu konkretnog stanja možete poslati upit i dobiti preporuku za svoj stan.
Često postavljana pitanja
Kabinski filter se najčešće menja na 15.000–20.000 km ili jednom godišnje, a kod pretežno gradske vožnje ima smisla proveravati ga i menjati češće. Zapušen filter smanjuje protok vazduha, otežava odmagljivanje stakala i slabije zadržava čestice i mirise.
Da. Recirkulacija smanjuje količinu spoljnog vazduha koji ulazi u kabinu, pa je korisna u kolonama, tunelima i iza vozila sa izraženim izduvnim gasovima. Ipak, ne treba je držati uključenu predugo jer se CO2 od disanja putnika postepeno povećava.
Ne uvek. Tokom gradske gužve koncentracije pojedinih zagađivača u kabini mogu biti visoke jer automobil stoji neposredno iza drugih vozila. Kvalitetan kabinski filter i pravilna recirkulacija mogu znatno smanjiti izloženost.
Mali prečišćivači za automobil uglavnom nemaju dovoljan protok vazduha da efikasno tretiraju celu kabinu. U praksi, kvalitetan kabinski filter i pravilna upotreba recirkulacije obično daju veći efekat za manje novca.
Plesniv miris najčešće nastaje zbog vlage koja ostaje na isparivaču klima-sistema, gde se mogu razvijati mikroorganizmi. Potrebno je očistiti i dezinfikovati sistem klime i proveriti kabinski filter, umesto da se miris samo prikriva osveživačima.
